L E K C I J E O O D B R A N I¹

PEROM I

PUŠKOM,

KIČICOM I

BOMBOM²

U toku dva i po meseca postojanja slobodne teritorije u jesen 1941. godine, poznatije pod nazivom Užička republika, uspostavljen je društveni i privredni život izuzetno značajan za dalju organizaciju i razvoj Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP). Iako je bilo nemoguće odbraniti prvu slobodnu teritoriju u Evropi, pruženi otpor imao je velikog odjeka i uticao je pre svega na moral lokalnog stanovništva. Pored borbenih operacija, u „republici“ je pokrenuta i obnovljena privredna proizvodnja, koncetrisana pre svega na fabriku oružja i štampariju u Užicu i fabriku hartije u Čačku, a uporedno se razvijala i značajna kulturna i umetnička aktivnost.

NA TRAGU REVOLUCIONARNE I SOCIJALNE UMETNOSTI

Veliki broj umetnika i radnika u kulturi bio je u međuratnom periodu povezan s levim pokretima, što je dovelo do njihovog brzog priključivanja NOP-u. Različite grupe su svoje aktivnosti razvile posebno tokom tridesetih godina XX veka, kada su svoje delovanje usmerile ka revolucionarnoj i socijalnoj umetnosti. Borbeni duh umetnika jasno se vidi u angažovanju pojedinaca u Španskom građanskom ratu, kao i u represiji koju je nad njima sprovodio vladajući režim jugoslovenske monarhije. U periodu od 1921. godine do početka rata, brojni kulturni radnici bili su zatvarani u političke zatvore i logore zbog svojih aktivnosti i povezanosti s komunističkim i radničkim revolucionarnim pokretima.

Neki umetnici i stvaraoci nalazili su se na važnim pozicijama unutar organizacije pokreta i KPJ i pre izbijanja rata. Među njima su bili: Moša Pijade, Koča Popović, Đorđe Jovanović, Marjan Stilinović.³ Do jače kulturne aktivnosti unutar samog NOP-a doći će po oslobođenju Užica, kada se na tek oslobođenu teritoriju premeštaju CK KPJ i štab NOP-a, a samim tim i glavne aktivnosti pokreta. Ovo će se dosta odraziti na organizaciju kulturnog i umetničkog života, koji se ne može posmatrati odvojeno od revolcinarne borbe. Treba imati u vidu da je stvaralaštvo ovog vremena bilo sastavni deo ideološke borbe, koja je pre svega bila antifašistička ‒ jer su upravo fašizam i nacizam bili najrazvijeniji oblici kapitalističkog barbarstva.⁴ Partizansko stvaralaštvo će u velikoj meri služiti kao sredstvo agitacije, mobilizacije i afirmacije NOP-a, a u isto vreme će postavljanjem novih produkcionih odnosa doprinositi stvaranju nove društvene organizacije utemeljene na negaciji fašizma⁵ i izgradnji društva jednakosti.

AGITPROP

Kulturnu delatnost tokom trajanja „Užičke republike“, treba pre svega posmatrati kroz različite organizacione jedinice, koje su imale drugačije uloge i odgovornosti. Gruba podela izdvojila bi rad Agitprop odeljenja CK KPJ, Umetničke čete i Partizanskog ateljea. U praksi je rad ovih grupa bio veoma povezan i često usmeren na iste zadatke. Partizansko stvaralaštvo na oslobođenoj teritoriji bilo je raznovrsno i obuhvatalo je mnoge discipline umetničkog stvaralaštva: pozorište, poeziju, likovnu i muzičku umetnost. Kada se govori o stvaralaštvu ovog perioda, treba istaći uspehe ostvarene u štampi, kojoj se u datom trenutku s pravom poklanja najviše pažnje.

Agitprop odeljenja, koja su i pre uspostavljanja slobodne teritorije postojala u nekoliko partizanskih odreda, rukovodila su kulturnim aktivnostima poreta. U samom Užicu bio je smešten Agitprop CK KPJ i Agitprop Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Srbiju. Na različitim zadacima bili su angažovani predratni javni i kulturni radnici, među kojima: Marjan Stilinović, Vladimir Dedijer, Mitra Mitrović, Jurica Ribar. Osnovne aktivnosti ovih odeljenja bile su usmerene na štampu, informisanje i mobilizaciju, ali su neposredno rukovodila i drugim kulturno-umetničkim sadržajem.

ZA UMOR NISMO ZNALI⁶

Najznačajniji rezultati ostvareni su izdavanjem novina i listova. Odmah po oslobođenju Užica, Užički partizanski odred pokreće list „Vesti“, koji je izlazio od 1. do 17. oktobra, a od 19. oktobra zamenjen je listom „Borba“, organom CK KPJ. Obim posla se stalno povećavao, pošto je pored „Borbe“, koja je izlazila svaki treći dan, štampan „Bilten“, list vrhovnog štaba, „Omladinska borba“, list SKOJ-a, kao i manje knjige, uglavnom zbirke pesama. Produkcija ovog obima ostvarena je pre svega zahvaljujući dobroj organizaciji i činjenici da je dosta grafičkih radnika iz drugih partizanskih četa poslato na rad u štampariju, tako da je na svom vrhuncu ova štamparija brojala preko šezdeset radnika-ca/boraca-kinja koji su bili u sastavu Radničkog bataljona. Jedan deo boraca dobio je zadatak da se povlači sa štamaprijom ka Zlatiboru i Sandžaku. Sa štampom je nastavljeno i tokom povlačenja.

Likovna umetnost u vreme „republike“ uglavnom se povezuje s radom partizanskog ateljea, koji je pokrenut s dolaskom prof. Dragoljuba Vuksanovića u Užice. Ateljeu će se ubrzo priključiti: Bora Baruh i Pivo Karamatijević, a u nekim izvorima pominju se Jurica Ribar i Čedomir Jevtović. Osnovna aktivnost ateljea biće izrada ilustracija i klišea za štampariju, pre svega za „Borbu“, ali radiće se i na plakatima, parolama, scenografiji. Poznati su plakati „Ja se borim, a ti?“ Dragoljuba Vuksanovića, kao i „Pazi, petokolonaš vreba“, delo Pive Karamatijevića sa sloganom Mitre Mitrović, nastao nakon eksplozije u fabrici oružja.

UMETNIČKA ČETA

U prostorijama bivšeg Sokolskog doma skupljali su se učenici gimnazije i učiteljske škole, koji su pre rata bili članovi kulturno-umetničkih društava, i otpočeli su formiranje Umetničke čete. S vremenom su se priključivali i ostali talentovani koji su pristizali u oslobođeni grad, a među njima je bilo dosta pripadnika nekadašnjih vojnih orkestara. U sklopu čete postojala je dramska sekcija, muški, ženski i mešoviti hor i orkestar. Do pada Užica četa je uspela da pripremi i izvede četiri dramska komada: „Mati“ Karela Čapeka, „Knez Ivo od Semberije“ Branislava Nušića, „Kako se kalio čelik“ Nikolaja Ostrovskog i „Buna na dahije 1941. godine“, prilagođen tekst narodne pesme. Ova poslednja je bila najpopularnija među gledaocima. Poznati protagonisti pesme zamenjeni su savremenim ličnostima: komandantom nemačkih snaga u Srbiji Dinkelmanom, Nedićem, Ljotićem i Pećancem. Iako se program stalno menjao i prilagođavao publici, svaki nastup je uključivao izvođenje tačke „Vrapca“, recitovanje duhovitih stihova koji su prenosili vesti s fronta i iz zemlje. Vrednost „Vrapca“ bila je pre svega u njegovoj afirmativnosti i dopadljivosti, koju je stanovništvo lako i brzo prihvatalo. Vrabac kao forma zadržao se među partizanskim kulturnim četama i nakon pada Užica. Pored svakodnevnih programskih aktivnosti, četa je bila zadužena za patroliranje gradom, i na neki način je imala ulogu milicije. Tako da su pripadnici čete danju vežbali, uveče izvodili program, a noću patrolirali.

Verujemo jedino da je došlo vreme kada čovek treba sâm sebi da daje pravo, a ne da ga traži.⁷

Najznačajniji kulturno-umetnički događaj u vreme „republike“ bila je proslava godišnjice Oktobarske revolucije, organizovana 7. novembra, a za tu priliku je „Borba“ štampana u dve boje na šesnaest strana, pripremljena je izložba, štampana je knjiga antifašističkih pesama i izvedena je dramatizacija dela „Kako se kalio čelik“. Ta proslava je primer novog kolektivnog duha, koji se preneo i u partizansko stvaralaštvo. Raskid s individualizmom otvorio je put uključivanju masa u sâm proces kulturnog stvaralaštva, čime se pravi jasan otklon od predratne građanske kulture. Dešavalo da se u toku izvođenja priredbi u Užicu na pozornici pojave borci i borkinje iz publike, koji bi se uključili u program svojim recitovanjem i pevanjem.

ZAKLJUČAK

Partizansku umetnost, kako u „Užičkoj republici“ tako i tokom trajanja NOB-a, u velikoj meri definisaće upravo okolnosti u kojima nastaje. Njena revolucionarnost ogledaće se pre svega u organizaciji, koja ce težiti kolektivnom radu i uključivanju masa. Svest umetnika i kulturnih radnika o neophodnosti političkog i revolucionarnog delovanja bila je jasno vidljiva, a to dobro opisuje zapis Čedomira Minderovića, koji između ostalog kaže da nema vremena da piše, jer „katkad mi se čini da je čista, dobro podmazana puška danas važnija od lepe metafore i da je dobar članak potrebniji od lepe novele“.⁸

Kad promišljamo partizansku umetnost, moramo promišljati i radikalnost trenutka u kome ona nastaje. Upravo je taj trenutak doveo do širenja tendencije koja je umetnike i stvaraoce nagnala na odluku da se uključe u borbu svim sredstvima: perom i puškom, kičicom i bombom. Aktualizovanje partizanskog stvaralaštva, treba usmeriti ka isticanju potrebe da se socijalni i politički problemi razmotre i obrade i kroz polje umetnosti i kulture, danas depolitizovano i u velikoj meri lišeno kritičkog promišljanja.

Zidne novine, broj 8, sa naslovom “Lekcije o odbrani: perom i puškom, kičicom i bombom” su objavljene u štampanom izdanju u novembru 2015. godine u tiražu od 300 primeraka. Izgled novina u pdf. formatu možete preuzeti na linku.

Ovaj broj Zidnih novina je podržan sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. i budžeta Grada Beograda – Sekretarijata za kulturu. Ovaj broj Zidnih novina je naručen za program obeležavanja 70 godina od pobede nad fašizmom Okupljeni na Trgu partizana, Narodnog pozorišta Užice, 7−9.11.2015.